:: Internet marketing - 1. Internet ::

1.3. Internet u Srbiji

Do nedavno istraživanja Interneta kod nas nisu bila na zadovoljavajućem nivou te se teško dolazilo do  podataka o broju i strukturi korisnika Interneta u Srbiji. Na svu sreću i domaća javnost, mediji i organizacije su uvidile značaj Interneta pa su sve češće ozbiljne analize stanja u našoj zemlji.
Decembra 2005. godine Telekom Srbija u sardnji sa CESID-om izveo je istraživanje "Internet na dlanu". Evo nekih rezultata iz ovog istraživanja:

1. Srbija ima milion korisnika Interneta. Procentualno izraženo to je 13,3 odsto populacije, bez Kosova i Metohije, pri čemu čak 55 odsto od 2,6 miliona domaćinstava ima najmanje jednog člana koji zna da radi na kompjuteru.
2. Internet je postao ozbiljan medij i u Srbiji, jer 300.000 naših sugrađana svakodnevno provede više od jednog sata na svetskoj informacionoj mreži. To je veliki iskorak u daljem razvoju društva i upravo zbog toga treba još ozbiljnije pristupiti edukaciji građanstva, jer Internet ne služi samo za zabavu.
3. Od 3.209 anketiranih, 84 odsto ispitanika Internet koristi za sakupljanje informacija i komunikaciju putem elektronske pošte. Kao ostali najčešći odgovori spominje se preuzimanje programa, igrica i muzike.
4. Najposećeniji su zabavni i medijski sajtovi - 36 odsto, a potom slede pretraživači - 15 i poslovni sajtovi kompanija - deset odsto. Među pretraživačima suvereno dominira "google" sa 69, dok se na "krstaricu" i "yahoo" oslanja po 13 odsto surfera.
5. Kako se navodi u oceni istraživača, korisnici Interneta u Srbiji su veoma aktivni, jer se čak 41 odsto njih svakodnevno povezuje na Internet. Od tog broja, više od 47 odsto na mreži provede više od jednog sata, dok samo 13 procenata korisnika na Internetu provede manje od 15 minuta po jednoj konekciji. Interesantno je i to da muškarci za samo četiri odsto više od žena prednjače u korišćenju Interneta.
6. Po oceni analitičara broj korisnika Interneta drastično će se uvećati tokom naredne dve godine. Srbija će krajem 2007. godine imati dva miliona korisnika Interneta. Međutim, da bi dosegli, a možda i prevazišli ta predviđanja, neophodno je dalje razvijati infrastrukturu (broadband veze kao što su ADSL, kablovske ili bežične mreže).

Centar za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole (CePIT) sproveo je studiju "Internet u Srbiji 2006." i došao do sledećih podataka:
41% domaćinstava u Srbiji poseduje računar. Stopa PC penetracije najviša je u Beogradu, gde iznosi 55%, dok je u Centralnoj Srbiji i u Vojvodini ona znatno niža (38%, odnosno 36%, redom). Veoma su izražene razlike i kada uporedimo penetraciju personalnih računara u urbanom i ruralnom delu Srbije: 51 naspram 28%. Računar najređe poseduju domaćinstva  kojima je mesečni prihod po članu niži od 50 evra.
U 33% domaćinstava u Srbiji bez Kosova i Metohije barem jedan od članova koristi internet. Najveći procenat ovakvih domaćinstava prisutan je u Beogradu (53%), dok ih je u Vojvodini (31%) i Centralnoj Srbiji (25%) znatno manje. Izražene su takođe i razlike kada poredimo urbana i ruralna domaćinstva: 43 spram 19%. Najmanje domaćinstava u kojima bar jedan član koristi internet je među onima u kojima je mesečni prihod po članu niži od 50 evra (16%).
U Srbiji (bez KiM) 24,2% osoba starijih od 15 godina koristi internet. Računajući prema podacima sa poslednjeg popisa stanovništva Srbije iz 2002. godine, ovaj podatak nam govori da nešto preko 1 500 000 (milion i po) stanovnika naše zemlje koristi internet. Najviše korisnika ima u Beogradu (penetracija od 42%), dok ih je u Centalnoj Srbiji i Vojvodini samo oko 20%. Među urbanim stanovništvom penetracija iznosi 33%, dok u ruralnim sredinama internet korsti samo 12% stanovništva. Internet u Srbiji koristi oko 31% muškaraca i samo 17% procenata žena. Digitalni jaz posebno je izražen i kada uporedimo stopu penetracije interneta među subpopulacijama različitog uzrasta - dok internet koristi skoro polovina (48,8%) stanovništva uzrasta 15-29 godina, onih 50-64 godine je samo 11%, a korisnika starijih od 65 godina skoro da i nema. Ono što može u neku ruku biti ohrabrujuće je činjenica da 66% studenata i učenika koristi internet, mada je i ovaj procenat daleko niži nego što je to slučaj u razvijenim zemljama Evropske unije.

PC i Internet penetracija u Srbiji 1999-2006. godine

Uporedimo li trenutno stanje sa raspoloživim podacima o upotrebi interneta u Srbiji od 1999. godine, uočićemo da se broj korisnika povećao oko 5 puta, što predstavlja relativno nisku stopu priraštaja budući da je broj korisnika bio veoma mali (podaci agencije Strategic Marketing).
Kada uporedimo Srbiju sa zemljama u okruženju dobijamo sledeći podatak:

 penetracija Interneta u zemljama u regionu

Što se tiče načina pristupa Internetu, čak 77% ispitanika na internet se povezuje modemski. Ovaj vid povezivanja, sam po sebi pr
edstavlja ograničavajući faktor za ozbiljniju upotrebu Interneta. Ne računajući Bosnu i Hercegovinu, i Crnu Goru, širokopojasni pristup znatno je zastupljeniji u svim zemljama u regionu.

Sadržaji koji se pretražuju

Postoje značajne razlike u intenzitetu kojim korisnici pretražuju različite kategorije sadržaja na Internetu. Ocenjujući učestalsot pretrage na skali od 1 (skoro nikad) do 5 (veoma često), najviše prosečne ocene dobijene su kada je u pitanju muzika, sadržaji vezani za obrazovanje, nauku, putovanja i kompjutere i tehnologiju.
S obzirom da je sajt Pedagoškog društva Srbije orijentisan ka obrazovno vaspitnim sadržajima uviđa se dobra početna pozicija našeg sajta ako uzmemo u obzir da je obrazovanje jedno od najtraženijih kategorija pretraživanja kod nas.
Neka druga (starija) istraživanja govore da u Srbiji i Crnoj Gori ima oko 40.000 Web sajtova. Postoji preko 100 ICT kompanija, a od 150 opština u Srbiji njih 20 razvija lokalnu e-upravu preko oficijelnih sajtova[19].
Uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija postao je ključna sila današnjice koja određuje tokove i transformiše ekonomsku i društvenu aktivnost. I pored penetracije korisnika interneta u Srbiji od 24% (što je znatno ispod proseka zemalja Evropske unije ali i za nas indikativnije zemalja u regionu) broj od preko 1 500 000 korisnika Interneta govori da je to velika ciljna grupa.
Po ovim statistikama Srbija se ne nalazi na visokoj pozicij u Evropi po korišćenju Interneta. Ovo bi trebao da bude signal za sve institucije, a ponajviše za samu državu da je došlo vreme da se ovom problemu pristupi sistemski.
Pedagoško društvo Srbije će intezivno raditi na uspostavljanju i uvođenju informacionog društva u sve pore obrazovnog sistema u Srbiji.

1.4. Internet i obrazovanje

Pošto Pedagoško društvo Srbije predstavlja strukovnu organizaciju pedagoga čija je osnovna delatnost vaspitanje i obrazovanje, poseban osvrt ćemo dati problemu odnosa Interneta i vaspitno-obrazovne prakse.
Novo informatičko doba podrazumeva razvoj i transformaciju svih oblasti društva, naravno i oblast obrazovanja. Rast količine informacija sa jedne strane, i načini na koje savremeni čovek dolazi do njih sa druge, u potpunosti menja koncepte tradicionalnog obrazovanja. Akcenat se više ne stavlja na usvajanje znanja - iz prostog razloga što kvantitet tih znanja progresivno raste, već se ide na razvoj ličnosti koja će biti sposobna da dođe do informacije različitim kanalima i da te informacije implementira u praktičnom delovanju.
Iz ovih razloga sve više se pokušavaju pronaći nove metode i oblici obrazovanja koje će učenika postaviti u centralni deo tog procesa, gde će se voditi računa o njegovim potrebama i interesovanjima i gde će njegova aktivnost u procesu nastave izbiti u prvi plan. Klasični pristup nastavi pokazuje sve više nedostataka i ne uspeva da ide u korak sa ostalim oblastima društva, pre svega ekonomijom, što za rezultat - produkt takvog obrazovnog procesa ima ličnost nespremnu na izazove i zahteve modernog društva.
Koncept permanentnog ''doživotnog'' obrazovanja poznat je i od ranije, ali nikad kao sad nije imao takvu težinu i značaj. Potreba za stručnim usavršavanjem postaje imperativ u današnjim uslovima i ogleda se kroz potrebu za sticanjem novih znanja u struci, ali i sticanjem informatičke pismenosti koja predstavlja osnov za dalje usavršavanje.
Kada govorimo o primeni informacionih sistema u obrazovanju, razlikujemo tri osnovna koncepta[6]:

1. sticanje informatičke pismenosti,
2. upotreba računara kao sredstva za rad i
3. računar kao učitelj.

Znači, prvi korak ka informatičkom društvu, a u okvirima danjašnjeg obrazovnog sistema, bila bi obuka nastavnog kadra za rad na računaru. Drugi korak bi predstavljao upotrebu informatičkih resursa (računara, baza podataka, računarskog obrazovnog softvera, Interneta...) i njihovu implementaciju u nastavni proces kao i razvoj korišćenje obrazovnih tutorskih sistema koji bi predstavljali dopunu ili čak zamenu klasičnim vidovima i metodama obrazovanja.

eLearning - obrazovanje na daljinu
Kada govorimo o mogućnostima sinteze obrazovnih metoda i strategija sa savremenim informacionim tehnologijama sve više nam se nameće koncept obrazovanja na daljinu putem Interneta.
Početak obrazovanja na daljinu, na akademskom nivou, dogodio se u SAD krajem 19 veka, kada je pokrenuta inicijativa za obrazovanje putem dopisnih medija[23]. Već početkom 20. veka pažnja je usmerena na kreiranje novih pedagoških modela za dopisne studije, kao i ka standardima kvaliteta za njihovo sprovođenje.
Razvoj informacionih tehnologija omogućio je interaktivno obrazovanje na daljinu upotrebom posebno dizajniranog obrazovnog softvera (eng. courseware). Poseban napredak u korišćenju računara u obrazovne svrhe ostvario se uvođenjem novih multimedijalnih tehnologija, a svojevrsna tehnološka i pedagoška revolucija u obrazovanju na daljinu nastupila je sa razvojem World Wide Weba.
U početku, pod obrazovanjem na daljinu putem Interneta, podrazumevlo se jednostavno prebacivanje nastavnog materijala ONLINE, gde bi bilo dostupno polaznicima kurseva, tečajeva. Razvojem Interneta, računarskog obrazovnog softvera ali i razvojem novih didaktičkih principa i metoda koje su prilagođavane novoj nastavnoj sredini i uvažavanjem pedagoških i psiholoških principa vođenja nastave, obrazovanje putem Interneta se podiže na viši nivo. Sada se iz didaktike već izdvajaju i stvaraju specifične metodike obrazovanja na daljinu, nastaju novi i kompleksni LCMS (Learning Content Managment System).
Iako eLearning nije zastupljen u značajnoj meri u našem neposrednom okruženju, neki početni pokušaji u implementaciji ovakve vrste obrazovanja, razvoj Internet infrastrukture kod nas i prvenstveno uočavanjem potrebe za alternativnim načinima obrazovanja predstavljaju kamen temeljac budućnosti ovog vida obrazovanja. Pedagoško društvo Srbije je uvek bilo nosilac novih ideja obrazovanja, a implementacija obrazovanja na daljinu putem Interneta je naš budući zadatak i jedan od prioriteta u budućem delovanju.